Plač je prvi jezik kojim se beba izražava. On nije samo signal fizičke potrebe, poput gladi ili nelagode, već i dubok emocionalni izraz koji oblikuje njen osećaj sigurnosti i
povezanosti sa svetom.
Ipak, u našem društvu često smo usmereni na to da plač brzo zaustavimo – bilo ljuljanjem, dudom, dojenjem, umotavanjem ili čak ignorisanjem.
Ovo se dešava jer i dalje imamo verovanje da bebe nemaju emocije, pa tako ni emocionalne potrebe, nego čisto fizičke.
Međutim, šta ako bebin plač nije problem koji treba rešiti, već poruka koju treba razumeti?
Plač kao primarni oblik komunikacije
Bebe dolaze na svet s urođenom potrebom da budu viđene i saslušane.
Kada plaču, one ne "manipulišu", ne "testiraju granice" i ne "navikavaju se na ruke".
Njihov nervni sistem još uvek nije sazreo da samoreguliše stres, i jedini način da to učine jeste kroz blizak kontakt sa brižnim odraslim osobama.
Kada ih brzo smirujemo bez razumevanja šta nam zapravo govore, šaljemo im poruku da njihov izraz nije važan, da njihove emocije treba potisnuti, a ne izraziti.
Šta se događa kada bebin plač nije shvaćen?
Kada odrasli odgovaraju na bebin plač automatski, samo da ga zaustave, beba možda prestane da plače, ali to ne znači da se oseća bolje.
Umesto osećaja sigurnosti, ona razvija nesvesnu poruku da njeni osećaji nisu dobrodošli.
To može imati dugoročne posledice na način na koji kasnije u životu obrađuje emocije – umesto da ih izražava i doživljava u sigurnom okruženju, može ih potiskivati ili
razviti obrasce samoumirivanja koji ne uključuju istinsku povezanost s drugima.
Slušanje kao temelj emocionalne sigurnosti
Umesto da bebu odmah umirujemo, možemo joj dati prostora da izrazi ono što oseća.
To ne znači da je ostavljamo samu u plaču, već da smo prisutni, da je gledamo, da joj govorimo smirenim glasom i pokazujemo da smo tu da je čujemo.
Na taj način beba uči da su njeni osećaji prihvaćeni, da nije sama i da svet u koji je došla nije mesto u kojem će njena bol biti ignorisana.
Kada roditelj dozvoli bebi da se izrazi i pokaže joj da je sigurno osećati i pokazivati emocije, tada postavlja temelj za zdrav emocionalni razvoj.
To dete će kasnije u životu biti sposobnije da prepozna svoje potrebe, izrazi ih i stvara odnose zasnovane na poverenju i autentičnosti.
To možemo samo ako smo i sami dobro emocionalno regulisani, ali i ako isključimo neke alarmatnen uzroke plača.
I, pošto smo samo ljudi, a to je naše dete, potpuno je u redu da nam većinu vremena plač smeta!!!
Kako slušati bebu kroz njen plač?
Ostanite prisutni – Umesto da brzo posegnete za rešenjem, uzmite trenutak da budete s bebom i posmatrate je. Kako plače? Kakav izraz lica ima? Šta vam govori
njen govor tela?
Pitajte se šta joj je potrebno – Da li joj treba uteha, fizički kontakt, hrana, odmor? Ili je možda samo preplavljena stimulacijom i treba joj blaga tranzicija u mirnije
okruženje?
Pričajte joj smirenim glasom – Ne morate je nužno "utišavati", već joj možete reći da ste tu, da je volite i da razumete da joj nije lako.
Držite je blizu – Kontakt koža na kožu može pomoći bebi da se smiri, ali i da zna da nije sama u svom iskustvu.
Prihvatite sopstvenu nelagodu – Roditelji često osećaju anksioznost kada im beba plače. Ponekad smo nesvesno nestrpljivi da plač prestane jer u nama aktivira
sopstvene, davno potisnute emocije. To je prilika da osvestimo kako se mi sami odnosimo prema svojim osećanjima.
Dugoročni efekti slušanja
Deca koja od najranijih dana dobiju poruku da su viđena i shvaćena, razvijaju snažniju emocionalnu otpornost.
Manja je verovatnoća da će u kasnijem životu potiskivati emocije ili ih izražavati kroz destruktivne obrasce.
Umesto toga, naučiće da mogu da osećaju sve – i sreću i tugu, i frustraciju i mir – i da ih sve te emocije ne čine manje voljenima.
Roditeljstvo nije o tome da bebu učinimo tihom – već o tome da budemo tu dok ona otkriva svet, sa svim emocijama koje dolaze s tim.
Kada umesto da gasimo plač, naučimo da ga čujemo, tada gradimo temelje za život ispunjen dubljom povezanošću, poverenjem i emocionalnom slobodom.
Sećate li se kako su vaši roditelji reagovali na vaš plač??
Kako biste voleli da su reagovali??
