Kako jezik izgleda, apsolutno nije važno.
Ono što je ključno jeste šta taj jezik može da uradi.
Zdrava oralna motorika podrazumeva složene pokrete jezika gore-dole, napred-nazad, unutra-napolje, koji omogućavaju bebi da pravilno zahvati dojku, stvori
negativan pritisak i efikasno izvlači mleko.
To znači da beba mora da:
Ispruži jezik preko donje linije desni i podigne ga ka nepcu.
Održi taj položaj tokom celog podoja.
Ritmično pokreće jezik da bi izvukla mleko bez prevelikog napora.
Ako je bilo koji od ovih pokreta ograničen – tu nastaju problemi.
Štipanje, grickanje, coktanje – AU!
Roditelji beba sa skraćenim frenulumom često opisuju dojenje rečima poput:
„Kao da me grize.”
„Ne može lepo da uhvati dojku, samo sklizne.”
„Non-stop pucketa i cokće dok sisa.”
„Sisanje traje satima, a beba je i dalje gladna.”
Ovo su znaci da jezik ne radi ono što bi trebalo.
Jezik koji ima ograničen opseg pokreta ne može pravilno da se podigne i održi u tom položaju, što znači da beba ne može da stvori vakuum.
Bez vakuuma, mleko ne izlazi lako, a umesto toga beba pritiska bradavicu desnima i stvara bol.
Ako vam je zdravstveni radnik rekao da vaša beba nema skraćeni frenulum samo zato što može da ispruži jezik, ili ako je pregledao samo vizuelno bez funkcionalne
procene, to je isto kao da nije rekao ništa.
Kako se pravilno procenjuje frenulum?
Gleda se ne samo da li beba može da ispruži jezik, već da li:
Može da ga podigne i održi podignutim.
Može da zahvati dojku široko i duboko.
Može da formira vakuum i ne isklizava.
Može da sisa bez kliktanja i prekomernog umaranja.
Ako je sredina jezika ograničena, mleko ne izlazi lako.
Zbog toga bebe sa skraćenim frenulumom često:
Brzo postanu umorne i zaspu na dojci.
Sisaju satima, ali ostaju gladne.
Odbijaju dojku jer sisanje zahteva previše napora.
I ono što se dešava gotovo po pravilu – roditelji, misleći da je problem u dojenju, pređu na flašicu, ali se onda isti problem pojavi i tamo.
Zašto beba teško jede i na flašici?
Skraćeni frenulum ne utiče samo na dojenje – utiče na hranjenje u celini.
Ako beba ne može pravilno da koristi jezik, ona će:
Gutati mnogo vazduha dok jede.
Teško održavati pravilan tok mleka.
Često plakati zbog gasova i grčeva.
Gušiti se ili kašljati dok pije mleko.
Odustajati od jela jer je previše iscrpljena.
Ovo može dovesti do začaranog kruga:
Dojenje je teško → roditelji misle da nema dovoljno mleka.
Prelazak na flašicu → ali beba i dalje teško jede.
Beba postaje nervozna i gladna, što se tumači kao „veći apetit”.
Povećava se količina mleka u flašici, što dodatno opterećuje bebu.
Beba se previše zamara, prebrzo sisa ili odbija hranjenje.
I tu dolazimo do problema: bebu ne možemo da nahranimo, ni na dojci, ni na flašici.
A šta ako je problem rešiv?
Dobra vest je da se problemi sa skraćenim frenulumom mogu rešiti – ali samo ako se pravilno prepoznaju i dijagnostikuju.
Prvi koraci:
Funkcionalna procena jezika – ne samo izgled, već pokretljivost.
Pogledati širu sliku hranjenja – da li beba pokazuje znake prekomernog umora, guta vazduh, često se iritira?
Pronaći podršku – savetujući se sa stručnjacima koji imaju iskustva u rešavanju ovih problema (logopedi,konsultanti za dojenje, oralni terapeuti, poneki pedijatar).
Zato, ako osećate da nešto nije u redu sa hranjenjem – verujte sebi.
Vaša beba nije „izbirljiva”, „lenja” ili „s lošim refleksom sisanja”. Možda jednostavno nije dobila priliku da koristi svoj jezik onako kako je priroda predvidela.
A kada to omogućimo – sve se menja.
